Kalendar bez internih sastanaka: mesec dana eksperimenta

POSTAVKA. Jedno pravilo, trideset dana: nijedan interni sastanak osim jednog nedeljnog termina od 45 minuta. Sve ostalo ide u pisanu formu — kratak dokument sa odlukom, vlasnikom i rokom.

ŠTA SE DESILO PRVE NEDELJE. Neprijatno. Bez sastanka kao mesta gde se odluka „nekako“ donese, svaka tema je morala da ima autora. Broj otvorenih pitanja u prvih pet dana je porastao — jer su postala vidljiva.

DRUGA I TREĆA NEDELJA. Pisani format je skratio odluke. Dokument od jedne stranice sa preporukom i dve alternative rešava se u komentarima za dan, umesto u sastanku od 60 minuta sa osam učesnika. Prosečno vreme do odluke palo je, po internom merenju, ispod polovine.

GDE JE PUKLO. Sve što zahteva usaglašavanje više strana sa različitim interesima ne rešava se u dokumentu. Za to sastanak i postoji — ali onda mora da ima agendu, vlasnika i odluku na kraju.

ŠTA OSTAJE. Tri pravila koja preživljavaju eksperiment: sastanak bez agende se otkazuje, sastanak bez odluke se ne ponavlja, i svaki sastanak duži od 30 minuta mora da ima pisani nacrt unapred. Ideja nije nova — Reed Hastings i Erin Meyer u „No Rules Rules“ opisuju istu logiku kroz kontekst umesto kontrole.